Ovo je prognani sin poslednjeg iranskog šaha: Za njegove ime režim u Teheranu ne želi da čuje, kad vidite zašto...

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija, već više od četiri decenije živi u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako bez formalne političke funkcije, Pahlavi je i dalje jedno od najprepoznatljivijih lica iranske opozicije u dijaspori. Njegovo ime ponovo se vratilo u centar međunarodne pažnje nakon napada Izraela i Amerike na iranska nuklearna postrojenja i nagađanja kakva je budućnost ove države.

Rođen 1960. godine, Reza Pahlavi je sa svega 18 godina bio primoran da napusti Iran u jeku Islamske revolucije 1979, kada je vlast preuzeo ajatolah Ruholah Homeini. Njegov otac, šah Mohamed Reza Pahlavi, koji je decenijama vladao Iranom uz podršku Zapada, bio je simbol modernizacije, ali i autoritarne represije. Nezadovoljstvo građana korupcijom, rastućim socijalnim nejednakostima i gušenjem političkih sloboda dovelo je do pada dinastije Pahlavi i uspostavljanja Islamske Republike.

Od tada, Reza Pahlavi je u više navrata istupao kao politički aktivista, ali nikada kao klasični političar. U svojim javnim nastupima Pahlavi naglašava da ne teži povratku na tron, već da želi da pomogne svom narodu da uspostavi sekularnu, demokratsku i slobodnu državu, kroz nenasilnu tranziciju.

„Ovaj režim ne može da se reformiše. To smo pokušavali dvadeset godina. Potrebno je izgraditi sekularnu republiku zasnovanu na ljudskim pravima“, izjavio je u intervjuu za zapadne medije 2023. godine.

Nedavno je pozvao iranski narod na ustanak i poručio da je „Islamska Republika stigla do kraja“.

„Sada je vreme da se ustane, vreme je da vratimo Iran svi zajedno. Ne brinite o danu nakon pada Islamske republike. Iran neće ući u period nestabilnosti ili građanskog rata“, rekao je.

Glas opozicije, ali bez uporišta u Iranu

U egzilu, Reza Pahlavi vodi političku kampanju protiv režima u Teheranu. Njegov plan poznat kao „Iran Prosperity Project“ predviđa demokratske reforme, jačanje institucija, ljudska prava i zaštitu manjina. Njegove poruke imaju odjeka pre svega među dijasporom, dok je unutar Irana njegova popularnost upitna.

Neki Iranci ga i dalje vide kao simbol jednog represivnog doba, dok mlađe generacije, rođene nakon revolucije, nemaju nikakvu ličnu vezu sa dinastijom Pahlavi. Osim toga, režim u Teheranu koristi njegovo zapadno okruženje kao povod za optužbe o „stranom mešanju“.

„Moj cilj nije da se vratim kao kralj, već da vidim slobodan Iran u kome građani imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini“, rekao je tokom govora u Evropskom parlamentu.

Kolike su mu šanse?

U trenutnim okolnostima, politička moć Reze Pahlavija je ograničena. Iako ima medijski prostor i međunarodnu prepoznatljivost, njegova sposobnost da mobiliše ljude unutar zemlje je slaba. Opozicija u Iranu je duboko podeljena – između monarhista, levičara, etničkih manjina i prodemokratskih aktivista – a organizacija otpora iznutra otežana je snažnim represivnim aparatom Islamske Republike.

Međutim, u slučaju velikih potresa, poput kolapsa režima ili smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija, ime Reze Pahlavija moglo bi se ponovo naći u opticaju kao jedno od potencijalnih lica tranzicije – ne nužno kao lider, već kao simbol kontinuiteta i ujedinjenja u nestabilnom trenutku.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)